Za Re­pu­bli­ku Srpsku sa­da bi bolje bi­lo da ide pu­tem Crne Go­re. Da po­ku­ša sve što mo­že sa svo­je stra­ne da po­nu­di kao kom­pro­mis za us­ta­vno re­šenje, ko­je je ču­va kao en­ti­tet. Ako to ne ide, da tra­ži asis­ten­ci­ju EU. Ni­je do­bro to što opo­zi­ci­oni po­li­ti­ča­ri u RS, sve u ža­ru po­li­ti­čke pre­di­zbor­ne bor­be tra­že od Mi­lo­ra­da Do­di­ka da se mal­te­ne odmah RS ot­ce­pi od BiH. Tre­nu­tno ra­spo­lo­ženje EU i Ame­ri­ke je ta­kvo da se bo­je i du­gog za­mrznu­tog kon­fli­kta, ali i raz­dva­janja.

Re­kao je ovo u in­ter­vjuu za "Glas Srpske" po­li­ti­čki ana­li­ti­čar i di­re­ktor beo­grad­skog Fo­ru­ma za etni­čke odno­se Du­šan Janjić.

* GLAS: Ne­da­vno ste izja­vi­li da se "pri­bli­ža­va tre­nu­tak ka­da će spon­zo­ri ne­za­vi­snos­ti Ko­so­va tra­ži­ti mjes­to za Ko­so­vo u UN, a da Srbi­ji pred­sto­ji da or­ga­ni­zu­je svo­je par­tne­re da ko­sov­ska ne­za­vi­snost ne do­bi­je dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu". Da li je to mo­gu­će?

JANjIĆ: Mi­slim da na­čin na ko­ji ra­di Srbi­ja u po­slednjih me­sec i po da­je sve manje ar­gu­me­na­ta za op­ti­mi­zam. Ovaj naj­no­vi­ji po­tez da ide sa svo­jom po­se­bnom re­zo­lu­ci­jom ko­ja mo­že bi­ti kon­fron­ti­ra­na re­zo­lu­ci­ja­ma EU i SAD u su­šti­ni do­vo­di i ne­ke čvrste sa­ve­zni­ke Srbi­je, a to su zemlje EU ko­je ni­su pri­zna­le Ko­so­vo, u si­tu­aci­ju da ne­će mo­ći da gla­sa­ju za re­zo­lu­ci­ju Srbi­je, ne­go će mo­ra­ti da gla­sa­ju za ta­ko­zva­nu za­je­dni­čku po­li­ti­ku EU. Tu već, ako Srbi­ja bu­de in­sis­ti­ra­la na sa­dašnjem tek­stu re­zo­lu­ci­je, mo­že iz­gu­bi­ti pet gla­so­va, ze­malja EU ko­je ni­su pri­zna­le Ko­so­vo. Po­ku­ša­vao sam da pre­po­ru­čim pred­se­dni­ku Bo­ri­su Ta­di­ću da ne pra­vi ova­kav po­tez, da ne žu­ri i da po­ku­ša da kom­pro­mi­sno sa EU ku­pi vre­me, da za­drži uz se­be ovih pet evrop­skih ze­malja i mo­žda pri­do­bi­je sim­pa­ti­je ve­ćeg bro­ja drža­va. Ova­ko, bo­jim se da će vrlo brzo SAD i EU do­ći do 97 gla­so­va u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN i da se to čak mo­že de­si­ti odmah na je­sen.

* GLAS: Ko­li­ko je opa­sno mišljenje MSP o Ko­so­vu i mo­že li ono proi­zves­ti la­vi­nu ot­cjepljenja se­ce­si­onis­ta ši­rom svi­je­ta?

JANjIĆ: Ni­ka­da se ni­je oče­ki­va­lo da ne­oba­ve­zno mišljenje je­dnog su­da mo­že da uti­če na is­to­ri­ju. Ta­kvo mišljenje, kao što je bi­la Ba­din­te­ro­va ko­mi­si­ja ili odlu­ka Us­ta­vnog su­da Ka­na­de po­vo­dom Kve­be­ka, za­vrša­va­ju ugla­vnom u pra­vnoj is­to­ri­ji. Oni ne­ma­ju di­re­ktan uti­caj na is­to­rij­ske pro­ce­se. Se­ce­si­ja je uvek re­zul­tat kom­bi­na­ci­je unu­trašnjopo­li­ti­čkih i spoljno­po­li­ti­čkih fa­kto­ra. Ono što je va­žno u ovom mišljenju je, ako ne­ka etni­čka gru­pa ili ne­ki en­ti­tet ho­će da se ot­ce­pi od sa­dašnje drža­ve ili da for­mi­ra svo­ju drža­vu, tre­ba da pa­zi na pro­ce­du­ru - da pro­ce­du­rom ne pre­krši me­đu­na­ro­dno pra­vo. S tog sta­no­vi­šta je do­bra in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ju je dao pre­mi­jer RS Mi­lo­rad Do­dik, da je iz ovog mišljenja Su­da prav­de na­učio ko­jom pro­ce­du­rom bi Re­pu­bli­ka Srpska mo­gla da ide, ako bi kre­nu­la u prav­cu ne­za­vi­snos­ti. Na­ra­vno, to je je­dna mo­gu­ća pro­ce­du­ra. Pos­to­ji i dru­ga pro­ce­du­ra, a to je pro­ce­du­ra ko­ju je pro­šla Crna Go­ra. To je po­ku­šaj da se u me­đu­so­bnom do­go­vo­ru re­še pro­ble­mi. Ako je to ne­mo­gu­će, tra­ži se ar­bi­tra­ža EU, pa se on­da or­ga­ni­zu­je re­fe­ren­dum u njiho­vom nad­zo­ru. Da­kle, pos­to­je dve mo­gu­će pro­ce­du­re, je­dna je ko­sov­ska, dru­ga crno­gor­ska. Ali zna­mo, ni­ti se Ko­so­vo odva­ja zbog mišljenja Me­đu­na­ro­dnog su­da prav­de, ni­ti se Crna Go­ra odvo­ji­la zbog mišljenja EU. To su mno­go dublji pro­ce­si i ne ve­ru­jem da će ovo mišljenje pod­sta­ći bi­lo ko­ji se­ce­si­onis­ti­čki po­kret. Da će ne­ki po­kre­ti po­ku­ša­ti da ga is­ko­ris­te, to je ja­sno.

* GLAS: Da li ova­kvo mišljenje MSP otva­ra vra­ta i Re­pu­bli­ci Srpskoj da do­ne­se re­zo­lu­ci­ju o ne­za­vi­snos­ti?

JANjIĆ: Za Re­pu­bli­ku Srpsku bi bolje bi­lo da ide pu­tem Crne Go­re i da po­ku­ša sve što mo­že sa svo­je stra­ne da po­nu­di kao kom­pro­mis za us­ta­vno re­šenje, ko­je je ču­va kao en­ti­tet. Ako to ne ide, da tra­ži asis­ten­ci­ju EU. Ni­je do­bro to što su opo­zi­ci­oni po­li­ti­ča­ri, sve u ža­ru po­li­ti­čke i pre­di­zbor­ne bor­be tra­ži­li od Do­di­ka da se mal­te­ne odmah RS ot­ce­pi od BiH. To je po­tpu­no ne­re­al­no. Tre­nu­tno ra­spo­lo­ženje EU i Ame­ri­ke je ta­kvo da se bo­je i du­gog za­mrznu­tog kon­fli­kta, ali i raz­dva­janja. Vre­me tre­ba da ra­di svo­je.

* GLAS: Pre­ma Va­šem mišljenju, da li je odlu­ka lon­don­skog su­da o nei­zru­či­vanju čla­na ra­tnog Pred­sje­dniš­tva RBiH Eju­pa Ga­ni­ća Srbi­ji po­li­ti­čka ili pra­vna?

JANjIĆ: Još u do­ba Ga­ni­će­vog ha­pšenja u Lon­do­nu re­kao sam da sam ube­đen da je Srbi­ja na­pra­vi­la gre­šku. Pra­vni pro­blem je uvek dru­ga­či­ji u En­gles­koj ne­go na kon­ti­nen­tu. Je­dnos­ta­vno, na­ši tu­ži­oci su za­bo­ra­vi­li da je Bri­ta­ni­ja zemlja obi­čaj­nog pra­va. To zna­či da je ja­ko va­žno po­sla­ti stručnjake ko­ji zna­ju pra­vi­la obi­čaj­nog pra­va, a ne ra­di­ti kao sa advo­ka­ti­ma i tu­ži­oci­ma s kon­ti­nen­ta, iz Srbi­je. Ako je Srbi­ja za­is­ta že­le­la da do­bi­je Ga­ni­ća, da mu su­di u Srbi­ji, mo­ra­la je da ura­di po­tpu­no dru­ga­či­je. Tre­ba­lo je da pos­tu­pi ta­ko što bi po­što­va­la pra­vnu kul­tu­ru u Bri­ta­ni­ji, pa da even­tu­al­no "izbo­ksu­je" no­vo pra­vi­lo, pre­se­dan. Ona to ni­je ura­di­la, Ga­nić jes­te. On je an­ga­žo­vao bri­tan­ske advo­ka­te. Da je, hi­po­te­ti­čki re­če­no, Ga­nić izru­čen Srbi­ji, Srbi­ja bi bi­la u ve­li­kom pro­ble­mu oko tog su­đenja, jer bi sva­ka odlu­ka ko­ju ona do­ne­se bi­la sma­tra­na po­li­ti­čkom. Sve ovo sa­da da­je mo­gu­ćnost Srbi­ji da vrši in­di­rek­tni me­đu­na­ro­dni pri­ti­sak da se Ga­ni­ću su­di u BiH i da ona tu bu­de pri­dru­že­na - ona ko­ja pra­ti su­đenje. Li­čno mi­slim da je to mno­go bolja stvar, da se Ga­ni­ću su­di u BiH uz me­đu­na­ro­dni nad­zor uključu­ju­ći i po­sma­tra­če iz Srbi­je.
Plan Eštonove

* GLAS: Pos­to­ji li, pre­ma Va­šim sa­znanjima, plan Ke­trin Ešton za pre­uzi­manje di­rek­tne kon­tro­le nad BiH sa san­kci­ja­ma za RS?

JANjIĆ: Ta­kav plan ne pos­to­ji. EU ni­ka­da ni­je ušla u ta­kvu si­tu­aci­ju da preu­zme kon­tro­lu za bi­lo šta nad bi­lo či­me, a po­go­to­vo ne nad je­dnom drža­vom od če­ti­ri i po mi­li­ona sta­no­vni­ka, nad je­dnom ne­ra­zvi­je­nom drža­vom u do­ba eko­nom­ske kri­ze. To ap­so­lu­tno ni­je na­čin na ko­ji se ra­zmišlja u EU. Ono što pos­to­ji, to je i da je ka­da je ri­ječ o BiH i ka­da je ri­ječ o Ko­so­vu, sve bli­že je­din­stvo EU i Ame­ri­ke. Ka­da se oni do­go­vo­re, bi­će ja­ko te­ško. Oni mo­gu do­go­vo­ri­ti ono što su obe­ća­li svi po­li­ti­ča­ri u BiH, da će se po­za­ba­vi­ti pro­ble­mom kon­sti­tu­ci­je us­ta­vnih ovlaš­ćenja za­je­dni­čke drža­ve ka­da pro­đu izbo­ri. Mi­slim da, ako pos­to­je kon­sul­ta­ci­je i pri­pre­me u EU, on­da se ra­di o tom po­te­zu, dan po­sle izbo­ra u BiH, odno­sno RS.

(Glas Srpske)